Djeca žele psa. A ja se još sjećam Blonkyja koji je ‘samo čvrsto zaspao’
Zamjerili su mi što sam papigu bez pravog oproštaja odnio u kontejner za smeće
Navodno je za djecu jako korisno da kroz druženje i brigu o kućnim ljubimcima stječu saznanja o svijetu oko sebe. Nakon malih životinjica koje ne zahtijevaju veliku brigu, sve se teže opiremo njihovim molbama da nabavimo psa. Nismo se dosad baš proslavili brigom o ljubimcima, pa mi još uvijek ne mogu zaboraviti kako sam danima tvrdio da je naš papagaj Blonky samo čvrsto zaspao. Ležao je na leđima, doduše, što baš nije normalno za ptice. Zamjerili su mi i to što sam ga na kraju zamotao u vrećicu i bez pravog oproštaja odnio u kontejner za smeće. Zato naša ribica povremeno dobiva previše hrane, čini mi se da pomalo bubri, pa se naziru novi problemi.
No, pas ne mora nužno biti najveća briga. Afrički tvor također im je jako simpatičan. Daj, tata, nabavi nam tvora, to niko nema, pliiiz! Osim osebujnog mirisa, mala beštija zna sasvim solidno ugristi, a ima i prijateljicu, gumenu žirafu koju redovito seksualno zlostavlja. Možda klinci nauče nešto o razlici između spolova.
Nekad je imati psa bilo relativno jednostavno, ali danas se sve pretvorilo u znanost. Psi moraju imati posebnu hranu, lijekove, često pate od zdravstvenih, pa i psihičkih problema, ali i od ljubomore i drugih tegoba koje su, čini se, dobili od nas. Znam za ljubomorne ispade peseka koji se dugo durio jer nije dobio novu igračku kad i dijete. Još mi samo fali da me, kada dođem s posla, još jedan par očiju poručuje – a što si mi danas kupio?
Možda im ipak nabavim Sony PSP, pa sam neko vrijeme miran, ha?
